San Francisko, mart 2025 – U sve većem broju psihoterapijskih praksi širom sveta, veštačka inteligencija (AI) dobija novu ulogu – ne kao zamena terapeuta, već kao pomoćni alat u analizi, praćenju i unapređenju psihološkog tretmana. Korišćenjem softverskih alata koji analiziraju govor, emocionalni ton, pa čak i neverbalne signale tokom sesije, terapeuti dobijaju uvid u obrasce koji se ranije nisu tako lako primećivali.
Jedan od najnaprednijih alata je EmoTrack, koji koristi mašinsko učenje da prepozna mikro-promene u glasu klijenta i predloži terapeutu potencijalne pravce rada ili pitanja za dublje istraživanje. „AI može pomoći u vođenju beleški, praćenju napretka i identifikaciji emocionalnih oscilacija, ali odluka o tome kako dalje voditi terapijski proces ostaje isključivo na terapeutu“, objašnjava dr Karla Zhu, psihoterapeutkinja i Silikonske doline.
Međutim, korišćenje AI u terapiji otvara i nova etička pitanja – zaštita podataka, privatnost i rizik od prevelikog oslanjanja na automatizovane procese. Većina stručnjaka slaže se da tehnologija može unaprediti praksu, ali ne može i ne sme zameniti ljudsku empatiju, intuiciju i terapeutski odnos – ključne faktore svakog uspešnog psihoterapijskog rada.